Манганин је заштићени назив за легуру од обично 86% бакра, 12% мангана и 2% никла. Први га је развио Едвард Вестон 1892. године, побољшавајући свој Цонстантан (1887).

Отпорна легура са умереном отпорношћу и ниским температурним коефицијентом. Крива отпор/температура није тако равна као константани нити су својства отпорности на корозију тако добра.

Манганинска фолија и жица се користе у производњи отпорника, посебно амперметарских шантова, због практично нулте вредности температурног коефицијента вредности отпора[1] и дуготрајне стабилности. Неколико манганинских отпорника служило је као правни стандард за охм у Сједињеним Државама од 1901. до 1990. године.[2] Манганинска жица се такође користи као електрични проводник у криогеним системима, минимизирајући пренос топлоте између тачака којима су потребне електричне везе.

Манганин се такође користи у мерилима за проучавање ударних таласа високог притиска (као што су они који настају детонацијом експлозива) јер има ниску осетљивост на деформацију, али високу осетљивост на хидростатички притисак.
Отпор жица – 20 степени Ц Манганин К = 44. к 10-6 охм цм Мјерило Б&С / охма по цм / ома по стопи 10 .000836 .0255 12 .00133 .0405 14 .004041 1.068 14.004041 13.068 00535 .163 20 .00850 .259 22 .0135 .412 24 .0215 .655 26 .0342 1.04 27 .0431 1.31 28 .0543 1.61 .61 34 ,218 6,66 36 ,347 10,6 40 ,878 26,8 Легура манганина ЦАС број: ЦАС # 12606-19-8

Синоними
Манганин, легура манганина, манганин шант, манганинска трака, манганинска жица, никлована бакарна жица, ЦуМн12Ни, ЦуМн4Ни, легура манганина бакра, ХАИ, АСТМ Б 267 класа 6, класа 12, класа 13. класа 43,