Манганин је заштићено име легуре која се обично састоји од 86% бакра, 12% мангана и 2% никла. Први га је развио Едвард Вестон 1892. године, унапређујући свој Константан (1887).

Легура отпорности са умереном отпорношћу и ниским температурним коефицијентом. Крива отпорности/температуре није тако равна као код константана, нити су својства отпорности на корозију тако добра.

Манганинска фолија и жица се користе у производњи отпорника, посебно амперметарских шантова, због свог практично нултог температурног коефицијента отпора[1] и дугорочне стабилности. Неколико манганинских отпорника служило је као законски стандард за ом у Сједињеним Државама од 1901. до 1990. године.[2] Манганинска жица се такође користи као електрични проводник у криогеним системима, минимизирајући пренос топлоте између тачака којима су потребне електричне везе.

Манганин се такође користи у мерачима за проучавање ударних таласа високог притиска (као што су они настали детонацијом експлозива) јер има ниску осетљивост на напрезање, али високу осетљивост на хидростатички притисак.
Отпор жица – 20°C Манган Q = 44 x 10⁻⁶ ом цм Мерна вредност B&S / ома по цм / ома по стопи 10,000836 0,0255 12,00133 0,0405 14,00211 0,0644 16,00336 0,102 18,00535 0,163 20,00850 0,259 22,0135 0,412 24,0215 0,655 26,0342 1,04 27,0431 1,31 28,0543 1,66 30,0864 2,63 32,137 4,19 34,218 6,66 36,347 10,6 40,878 26,8 Легура манганина ЦАС број: ЦАС# 12606-19-8

Синоними
Манганин, легура манганина, манганински шант, манганинска трака, манганинска жица, никлована бакарна жица, CuMn12Ni, CuMn4Ni, манганинска легура бакра, HAI, ASTM B 267 класа 6, класа 12, класа 13, класа 43.