Манганин је заштићено име легуре која се обично састоји од 86% бакра, 12% мангана и 2% никла. Први га је развио Едвард Вестон 1892. године, унапређујући свој Константан (1887).

Легура отпорности са умереном отпорношћу и ниским температурним коефицијентом. Крива отпорности/температуре није тако равна као код константана, нити су својства отпорности на корозију тако добра.

Манганинска фолија и жица се користе у производњи отпорника, посебно амперметарских шантова, због свог практично нултог температурног коефицијента отпора[1] и дугорочне стабилности. Неколико манганинских отпорника служило је као законски стандард за ом у Сједињеним Државама од 1901. до 1990. године.[2]Манганинска жицаТакође се користи као електрични проводник у криогеним системима, минимизирајући пренос топлоте између тачака којима су потребне електричне везе.

Манганин се такође користи у мерачима за проучавање ударних таласа високог притиска (као што су они настали детонацијом експлозива) јер има ниску осетљивост на напрезање, али високу осетљивост на хидростатички притисак.